Sastav

Састав: екстракт коре кестена (Hyppocastani cortex), хербе кокотца (Meliloti herba), корена гавеа (Symphyti radix), цвета невена (Calendulae flos), коре храста (Quercus cortex), подлога.

Дивљи кестен је свима добро познато, лепо украсно дрво, које се може видети на сваком кораку. У лековите сврхе користе се кора, семе и цвет. Познат је пре свега као венотоник. Повећава тонус вена, па се користи за израду препарата за лечење проширених вена, хемороида, хематома, реуматизма и ишијаса. Добро је средство за скупљање капилара и заустављање крварења, отклањање отока, против упала и за јачање зидова крвних судова.

Кокотац расте као коров. Има га свуда украј путева, њива, винограда, по пустим местима и редован је састојак сена. Делује на бубреге као средство за лучење мокраће и као антисептик. Користи се код кашља, бронхитиса и прехладе. За спољашњу употребу има примену у лечењу вена, хемороида, отеклих ногу, за испирање рана, очију и десни. Кокотац је веома добра пчелиња паша и средство за уништавање мољаца.

Гавез је вишегодишња полужбунаста биљка. Изразито лековита својства ове биљке испољавају се у многим сегментима. Зато је примена гавеза заиста разноврсна. Најзначајније лековито својство гавеза везано је за алантоин – основни састојак ове биљке, који подстиче раст ћелија у костима, везивном и поткожном ткиву. Управо због алантоина, гавез је један од најбољих лекова за зацељивање рана. Користи се нарочито у случају отеклина, хематома, прелома, уганућа, убоја, посттрауматских стања. Благотворно делује на реуматска обољења, ублажава болове у леђима и коленима, као и болове настале услед карпалног синдрома. Изузетан учинак гавез има и на проширене вене. Осим тога, у мелемима и кремама делује као емолијенс – даје спољашњим слојевима коже мекоћу и савитљивост, а делује и на хидратацију коже тиме што смањује испаравање.

Невен спада у наше познато народно и баштенско цвеће. Садржи многе корисне материје и има широк спектар деловања. Цвет невена делује као депуратив јер прочишћава крв. Помаже код чира на желуцу и дванаестопалачном цреву, пошто спречава запаљенске процесе гастроинтестиналне слузнице. Користи се за лечење хемороида и проширених вена. Највише се употребљава споља, у виду масти за кожна обољења, у лечењу екцема, чирева, акни, грубе и испуцале коже, оједа код беба и уопште свих упалних процеса коже.

Храст је листопадно дрво, које расте на Балканском и Апениснком полуострву, и у Малој Азији. У нашем поднебљу заступљено је десетак врста храста, широко распрострањених у брдском појасу^, где граде чисте или мешовите шуме. Листови храста су наизменично, спирално распоређени, елиптично-објајасти су и по ободу дубоко режњевити, ређе назубљени. Цвета и листа истовремено. Плод је једносемена орашица. У фито медицини користи се млада кора храста китњака и лужњака  која садржи 8 – 20 % храстовог танина. Због тако високе концентрације танина кора храста се у народној медицини користи првенствено за  лечење запаљења коже и слузокоже и за зарастање рана. Осим тога, користи се и као антисептик, јер спречава размножавање микроорганизама, и као средство које неутрализује деловање отрова и ублажава последице тровања.