Sastav

Састав: корен белог слеза (Althaeae radix), цвет камилице (Chamomillae flos), цвет дивизме (Verbasci flos), херба мајкине душице (Serpylli herba), цвет лаванде (Lavandulae flos), плод шипурка (Cynosbati fructus), корен омана (Inulae radix), вода, шећер и мед.

Бели слез је вишегодишња зељаста биљка, висине до 1,5 метар, са разгранатим, меснатим кореном беле боје. Цела биљка је обрасла густим, свиленастим длачицама, због чега су јој листови беличасти и мекани. Расте на обалама и насипима река, влажним ливадама и уопште на плавном подручју. У фитотерапији се највише користи корен, а мање лист и цвет. Корен се употребљава као средство за лечење упала органа за дисање. Делује ублажавајуће на кашаљ, бронхитис и бронхијалну астму. Велика количина слузи коју садржи корен, ствара заштитни слој на слузокожи и на тај начин смирује кашаљ, смањујући и иритацију упаљене слузнице.

Камилица је омиљен и најчешће употребљаван народни лек. Има спољашњу и унутрашњу примену. Потпуно је нешкодљива, чак и за малу децу и новорођенчад. Пре свега се користи у лечењу упаљене слузокоже унутрашњих органа (ждрела, желуца и црева). Примењује се за лечење гастритиса, чира на желуцу и дванаестопалачном цреву, колитиса, опушта грчеве и умирује. Спречава упалне процесе у јетри, жучи, бубрезима и мокраћној бешици, регулише менструацију. Често се употребљава за лечење спољашних повреда, рана, опекотина, чирева, хемороида, упаљених екцема, оједа, упаљене слузокоже очију, носа, уста и грла. Благотворно делује и код стања као што су раздражљивост, преосетљивост, неуралгија, несаница и друго. Има велику примену у козметици и улази у састав многих препарата за негу коже.

Дивизма је импозантна двогодишња зељаста биљка. Прве године израсте розета великих листова, а следеће, чврста и права стабљика која може да достигне висину до 2 м. Горња половина стабљике је густо окићена многобројним крупним, жутим цветовима који се управо и користе у фитотерапији. Знатна количина слузи у цветовима дивизме утиче на смиривање надражајног, сувог кашља, а истовремено активне супстанце ове биљке имају и способност да разређују густ бронхијални секрет у дисајним органима. Дивизма је своју ефикасност показала и у лечењу екцема, упалних промена на кожи, хемороида и других кожних обољења.

Мајкина душица је низак полужбун који расте свуда на сунчаним местима, ливадама и сувим шумским пропланцима. Највише се користи у лечењу инфекција горњих респираторних путева, нарочито бронхитиса. Веома је добро средство које размекшава бронхијалну слуз и помаже њеном избацивању. Сматра се да својим јаким антисептичким дејством може зауставити развој многих патогених клица. Још се употребљава против надимања, за боље варење хране, против пролива и цревних паразита, главобоље и несанице. Споља се користи за масажу код реуматских болова.

Лаванда је дуговечан разгранат грм пријатно ароматичног мириса. Примењује се код мигрене, вртоглавице, несанице, умирује грчеве и појачава излучивање мокраће. Добро је средство против надражаја у душнику, стезања у бронхијама и делује умирујуће у случају грипа и бронхитиса. Доста се користи у козметици и за израду парфема, а састојак је и многих сапуна и купки за негу осетљиве коже. Представља природни инсектицид који одгони мољце. Уље лаванде или кесице са осушеним цветом лепше миришу од нафталина, а имају подједнако успешно дејство.

Шипурак је трајан, дрвенаст и веома трновит жбун, који расте на необрађеним земљишту, по светлим шумама, поред путева и међа, по ливадама и пашњацима, од низија до планинских региона. Витаминска и лековита својства има недозрео и осушен плод, који се бере док је још тврд и наранџасто-црвене боје. Шипак је богатији витаминима од свих досад познатих природних извора. Због тога се нарочито препоручује реконвалесцентима, особама изложеним физичком и менталном напору, стресу, као и особама које пате од анемије. Активни састојци плода шипурка повољно делују на слузокожу органа за варење, тако да се примењује код лакших пролива. Присутне воћне киселине стимулишу мокрење. Осим тога, побољшава снабдевање ћелија кисеоником, јача зидове крвних судова и помаже код проширених вена. Користи се као освежавајуће средство за ревитализацију организма и јачање имунитета.

Оман је вишегодишња зељаста биљка висине до 2 метра. Стабљика је мало разграната и обрасла крупним дугачким, овалним листовима, а на врховима стабљике и огранака стоје жуте, до 7 цм велике главичасте чупаве цвасти. Оман расте на планинама у појасевима букових и јелових шума, уз потоке у брдско-планинским областима. У фитотерапији се углавном користи корен, који је особитог, ароматичног мириса и горког укуса. Употребљава се против бронхитиса, ,,сувог“ кашља и уопште за лечење органа за дисање. Препоручује се за регулисање нередовног менструалног циклуса и против менструалних болова. Користи се и као добар стомахик, има диуретичко дејство, подстиче лучење жучи. Због великог садржаја инулина, улази у састав антидијабетичних чајева. Споља налази примену код неких кожних обољења и реуматизма.