Sastav

Састав: етанолно-водени екстракт корена ехинацее (Echinaceae radix), корена маслачка (Taraxaci radix), корена чичка (Bardanae radix), листа артичоке (Cynarae folium), корена плаве линцуре (Gentianae asclepiadeae radix), корена цикорије (Cichorii radix), хербе подубице (Chamaedryos herba), хербе вранилове траве (Origani herba), корена и листа коприве (Urticae radix et folium), цвета хајдучке траве (Millefolii flos), листа жалфије (Salviae folium), хербе траве иве (Teucrii montani herba), хербе кантариона (Hyperici herba), хербе вријеска (Satureae montanae herba), плода клеке (Juniperi fructus), листа брезе (Betulae folium), корена вилиног сита (Carlinae radix), листа нане (Menthae piperitae folium), плода шипурка (Cynosbati fructus), плода дрена (Corni fructus), плода трњине (Pruni spinosae fructus), плода бруснице (Vitis idaeae fructus), плода црне рибизле (Ribes nigri fructus), плода ароније (Aroniae fructus) и прополиса.

Ехинацеа је вишегодишња биљка, пореклом из Северне Америке. Јача одбрамбену способност организма тако што утиче на повећање броја Т-лимфоцита и леукоцита. Осим тога, повећава капацитет фагоцитозе – процес којим ћелије имуног система уништавају инфективне агенсе у случају упалног процеса. На тај начин лековити састојци ове биљке појачавају имунитет организма, скраћују трајање и ублажавају симптоме болести. Препоручује се као превентивна и допунска терапија прехладе, дуготрајних инфекција дисајних путева и уринарног тракта.

Маслачак спада у наше најпознатије лековито биље, које расте свуда као коров, обично на влажним ливадама и пашњацима. Сви делови биљке су горког укуса и имају много белог млечног сока, који обилато цури када се биљка озледи. Млечни сок је најгорчи и у њему има највише лековитих састојака. Корен маслачка побољшава варење, одлично делује на јетру и лучење жучи. У рано пролеће свежа биљка се користи за такозвано пролећно чишћење крви, јер доводи до побољшања целокупног метаболизма. Помаже код гихта, реуматизма, кожних екцема, лењости црева, дијабетеса, отежаног мокрења.

Чичак је двогодишња зељаста биљка која расте на необрађеном земљишту, поред ограда и путева. Подстиче рад органа дигестивног тракта (јетре и панкреаса), делује благо лаксативно, утиче на веће излучивање мокраће и стимулише детоксикацију организма. Инулин, као један од састојака чичка, повољно утиче на цревну флору и смањује ниво триглицерида у крви.

Артичока је зељаста биљка, богата витаминима (Ц, А и Б-комплекс) и минералима (Cu, K, Ca, Fe, Mg, P), фолном киселином и антиоксидансима. Смањује ниво лошег холестерола у крви, тиме што појачава његову разградњу. Подстиче стварање жучи, побољшава варење и превентивно делује на стварање камена у жучи. Повољно делује на избацивање штетних материја из организма, тако да служи као природни детоксикатор. Инулин, као један од састојака артичоке, повољно утиче на цревну флору и смањује ниво триглицерида у крви. Изузетно стимулише стварање компонената имуног система, услед чега се користи у превенцији вирусних, бактеријских и гљивичних инфекција, у акутним инфекцијама, у стањима реконвалесценције и као помоћно средство у дуготрајним лечењима хроничних болести.

Плава линцура је вишегодишња биљка, висине до 60 цм, која расте на планинским пашњацима, често у великом броју. Плава линцура по свом саставу и дејству не заостаје за жутом линцуром, која је најпознатији представник те врсте. Горког је укуса. У фитотерапији се користи корен, пре свега као средство за јачање организма, за побољшање апетита и стимулацију лучења желудачно цревних сокова. Повољно утиче на метаболизам. Споља се примењује против упалних процеса на кожи.

Цикорија је дуговечна зељаста биљка висине до једног метра, са лепим светлоплавим цветовима. Цела биљка има у себи горког млечног сока. Због изузетно благотворног утицаја на јетру, цикорија је у народу и позната под називом ,,пријатељ јетре“. Горке материје из ове биљке подстичу лучење жучи, смањују грчеве, побољшавају апетит и варење. Цикорија се користи и као депуратив, благ диуретик и хипогликемик. Утиче на опште стање организма и стимулише имуни систем. Користи се као помоћно средство у лечењу анемије.

Подубица је мирисна, опора биљка која расте на сунчаним и сувим местима, најчешће у вишим пределима. Где се појави, гради густе ћилиме, особито по ободима храстових шума. Позната као ,,народни тоник“, употребљава се против опште слабости организма и малокрвности. Као јак антисептик, одлично је средство против цревних паразита. Подубица је горко и ароматично средство које поспешује лучење жучи, те на тај начин олакшава варење. Због велике концентрације танина, ова биљка делује као вазоконстриктор, тј. као средство које утиче на сужавање крвних судова. Управо то својство чини подубицу изузетним природним леком против проширених вена и хемороида. Споља се употребљава као средство за брзо зарастање рана, против кожних инфекција и гнојних чирева.

Вранилова трава је вишегодишња зељаста биљка пријатног мириса. Природни препарати од вранилове траве познати су по утицају на опште стање организма. Поред тога што јача имунитет, користи се против прехлада и инфекција горњих дисајних путева. Због благотворног дејства на уринарне инфекције (изазване бактеријом Escherichia coli и гљивицом Candida), користи се као уросептик.

Коприва је вишегодишња зељаста биљка, у народу позната као изузетан лек, превентивно средство и храна. Користи се корен коприве, млади врхови и семе. Примењује се против дијареје, малокрвности, за заустљање спољашњих и унутрашњих крварења, упале мокраћних путева, јачања желуца, јетре, срчаног мишића и за бољи рад црева. Хлорофил из коприве помаже код разних инфекција, поремећаја насталих услед лоше размене материја у организму и повишује низак крвни притисак. Споља се употребљава за жарење делова тела оболелих од реуматизма, ишијаса и неуралгије, као и за негу косе.

Хајдучка трава је дуговечна зељаста биљка која код нас расте свуда по сувим местима као коров. Спада у једну од најпознатијих и најчешће употребљаваних биљака, која се у фитотерапији користи како за спољашњу, тако и за унутрашњу употребу. Супстанце хајдучке траве делују као горка ароматична средства која повољно утичу на желудац, опуштају грчеве, стимулишу рад жучи, елиминишу гасове из дигестивног тракта и подстичу апетит. Ова биљка регулише циркулацију, зауставља спољашња и унутрашња крварења, нарочито из хемороида и рана насталих услед проширених вена. Поседује антибактерицидно и антивирусно дејство, тако да налази примену при лечењу спољашњих и унутрашњих инфекција. Делује на брзо затезање површине слузокоже или повређене коже.

Жалфија је вишегодишња зељаста биљка. Користи се за разноврсна обољења. Јача имунитет, помаже код инфекција дисајних путева и уринарног тракта. Јача слузокожу и делује антиинфламаторно, због чега се користи као средство за ублажавање упале десни. Смирује грчеве и подстиче лучење жучи, те олакшава варење. Помаже за ублажавање климактеричних тегоба – валунга и прекомерног знојења. Естрогено дејство жалфије подстиче појаву менструације. Антиинфламаторно својство ове биљке помаже код реуматских обољења. Смањује напетост, стрес и нервозу, па делује и као благ седатив.

Трава ива је биљка која у облику округластих, полеглих, малих бусенова покрива камење наших брда и планина. Врло је горког укуса. Користи се вршни део биљке у цвету. Њоме се лече многе болести, пре свега обољења дигестивног тракта и респираторног система. Представља веома цењени тоник, стомахик и холагог. Утиче на опште стање организма и стимулише имунитет, због чега се користи у превенцији и куративи бактеријских, вирусних и гљивичних инфекција.

Кантарион је дуговечна зељаста и коровска биљка која самоникло расте у најразличитијим условима и има широк спектар деловања. Користи се за лечење чира на желуцу. Затеже површину слузокоже или повређене коже, обнавља ткиво, сужава крвне судове, делује против грчева и реуме, стимулише излучивање мокраће. Познато је и његово антисептичко деловање. Користи се код лакших депресија, раздражљивости, нервозе, немира, као и за анксиозност у менопаузи. Током терапије треба избегавати сунчање, пошто хиперицин из кантариона може изазвати фотосензибилитет.

Вријесак се у фитотерапији за дигестивни тракт користи за боље варење, против надимања и гасова у стомаку, против грчева; подстиче апетит. Као антисептик користи се против грипа и прехладе. Значајне резултате вријесак показује у процесу лечења акутног и хроничног бронхитиса. Антиинфламаторна својства вријеска највише се примењују у терапији реуматских обољења.

Клека је зимзелен, врло отпоран, густо и неправилно разгранат грм. Код нас је има много, нарочито по брдским и планинским пределима. Позната је као средство за појачавање мокрења и лечење уринарних инфекција. Повољно утиче на органе за варење, поспешује знојење и циркулацију крви. Благотворно делује на плућне болести. Код спољашње употребе продире дубоко кроз кожу и делује код свих реуматских обољења.

Бреза је дрвенаста биљка, дискретног, финог мириса листа. Лековита својства брезе су изузетна. Изразито појачава мокрење, што је веома битно у случају задржавања воде у организму. Док остали диуретици подстичу излучивање течности, задржавајући притом у организму мокраћну киселину која изазива различита реуматска обољења, у првом реду – гихт, дотле састојци брезе утичу на излучивање мокраћне киселине упоредо са излучивањем течности. На тај начин се лековитост брезе односи и на реуматска обољења, а нарочито на гихт. Осим тога, бреза утиче на јачање имунитета, и уопште на виталност организма. Користи се за лечење инфекција урогениталног тракта, нарочито простате. Састојци брезе поспешују венску микроциркулацију, јачају зидове крвних судова и чине их еластичним. Смирују иритацију и убрзавају регенерацију површинских оштећења коже.

Вилино сито је вишегодишња зељаста биљка. Лековита својства ове биљке везана су у првом реду за стимулацију лучења жучи и неутрализацију желудачне киселине. На тај начин, ова биљка умногоме помаже код проблема са варењем. Осим тога, користи се и као спазмолитик код грчева у дигестивном тракту. Сузбија цревне паразите, одличан је диуретик. Примењује се у терапији инфекција мокраћних канала.

Мента или питома нана садржи велику количину активних лековитих материја. У листу има највише етарског уља, карактеристичног пријатног мириса, који освежава и хлади, због присуства ментола. Управо ментол убрзава циркулацију крви, па се користи за масажу код назеба, неуралгије и реуматизма. Лековитост нане највише се испољава код гасторинтестиналних тегоба (гастритиса, надимања, лошег варења). Помаже код несанице и делује као благ и нешкодљив седатив.

Шипурак је трајан, дрвенаст и веома трновит жбун, који расте на необрађеним земљишту, по светлим шумама, поред путева и међа, по ливадама и пашњацима, од низија до планинских региона. Витаминска и лековита својства има недозрео и осушен плод, који се бере док је још тврд и наранџасто-црвене боје. Шипак је богатији витаминима од свих досад познатих природних извора. Због тога се нарочито препоручује реконвалесцентима, особама изложеним физичком и менталном напору, стресу, као и особама које пате од анемије. Активни састојци плода шипурка повољно делују на слузокожу органа за варење, тако да се примењује код лакших пролива. Присутне воћне киселине стимулишу мокрење. Осим тога, побољшава снабдевање ћелија кисеоником, јача зидове крвних судова и помаже код проширених вена. Користи се као освежавајуће средство за ревитализацију организма и јачање имунитета.

Дрен је листопадни грм или ниско дрво, са заобљеном густом крошњом. Плод дрена повољно утиче на слузницу црева, па се користи против дијареје (пролива). Јача имунитет и побољшава опште стање организма. Делује на малокрвност, инфекције дисајних и мокраћних путева, снижава високу температуру.

Трњина је врло отпоран, разгранат грм који расте појединачно или у већем броју на осунчаним брежуљцма, пашњацима, крчевинама, по ободима шума и међама. Танини и пектини који улазе у састав плода и коре трњине, делују стежуће, па се употребљавају против дијареје, а повољно делују и на гастроинтестиналну слузницу. Плод трњине, због велике концентрације витамина (а нарочито витамина Ц), представља и добро средство за јачање организма.

Брусница је зимзелена, патуљаста, жбунаста биљка. Богата је антиоксидансима (антоцијанини, кверцетол, селен, витамини А, Ц, Е), супстанцама које чувају ћелије од оксидативног стреса и погубног утицаја слободних радикала, који у организму настају услед различитих спољашњих утицаја. Управо слободни радикали повећавају ризик за појаву болести срца, тумора и многих других обољења. Због присуства антиоксиданаса и њиховог благотворног утицаја на целокупно стање организма, брусница се користи као један од главних састојака препарата за јачање имунитета. Због ниског садржаја натријума (а нешто већег – калијума), брусница делује на снижавање крвног притиска. Повољно делује и на инфекције уринарних путева. Брусница снижава повишене вредности лошег холестерола (ЛДЛ) и триглицерида у крви, а повећава ниво доброг холестерола (ХДЛ). На тај начин ова биљка превентивно делује на срце и крвне судове.

Црна рибизла је листопадни жбун јаког мириса који самоникло расте у високим планинским пределима. Црна рибизла лечи разне инфекције, а посебно инфекције уринарних путева. Плод ове биљке има антивирусно деловање, првенствено на вирус грипа. Осим тога, плодови су препуни витамина Ц и антоцијана, а комбинација ове две супстанце помаже особама које имају осетљиве капиларе склоне пуцању и проширене вене. Ова биљка отвара апетит, јача организам и делује као антиоксиданс. Плод црне рибизле је веома богат извор витамина и минерала.

Аронија је бобичасто воће, слично боровници. Богата је витаминима : А, Б₁, Б₂, Б₃, Б₅, Б₆, Б₉, Ц, Е, К и П, као и минералима K, Ca, P, Mg, Fe, Mn, I, Zn. Осим тога, ова биљка садржи и један од најјачих антиоксиданаса – антоцијанин, који утиче на детоксикацију организма и избацивање штетних материја које се налазе у нашем телу. Побољшава циркулацију крви, смањује ниво холестерола и триглицерида у крви, регулише повишен крвни притисак, спречава развој бактеријских и вирусних инфекција, а нарочито утиче на јачање имунитета. Смањује хормон стреса и утиче на добро расположење.