Sastav

Састав: етанолно-водени екстракт хербе подубице (Chamaedryos herba), плода клеке (Juniperi fructus), листа брезе (Betulae folium), цвета хајдучке траве (Millefolii flos), ризома пиревине (Graminis rhizoma), цвета црвене детелине (Trifolii flos), хербе пелина (Absinthii herba), хербе кичице (Centaurii herba), хербе троскота (Polygoni avicularis herba), плода глога (Crataegi fructus), листа купине (Rubi fruticosi folium), хербе русомаче (Bursae pastoris herba), хербе ранилиста (Betonicae herba), плода шипка (Cynosbati fructus).

Подубица је мирисна, опора биљка која расте на сунчаним и сувим местима, најчешће у вишим пределима. Где се појави, гради густе ћилиме, особито по ободима храстових шума. Позната као ,,народни тоник“, употребљава се против опште слабости организма и малокрвности. Као јак антисептик, одлично је средство против цревних паразита. Подубица је горко и ароматично средство које поспешује лучење жучи, те на тај начин олакшава варење. Због велике концентрације танина, ова биљка делује као вазоконстриктор, тј. као средство које утиче на сужавање крвних судова. Управо то својство чини подубицу изузетним природним леком против проширених вена и хемороида. Споља се употребљава као средство за брзо зарастање рана, против кожних инфекција и гнојних чирева.

Клека је зимзелен, врло отпоран, густо и неправилно разгранат грм. Код нас је има много, нарочито по брдским и планинским пределима. Позната је као средство за појачавање мокрења и лечење уринарних инфекција. Повољно утиче на органе за варење, поспешује знојење и циркулацију крви. Благотворно делује на плућне болести. Код спољашње употребе продире дубоко кроз кожу и делује код свих реуматских обољења.

Бреза је дрвенаста биљка, дискретног, финог мириса листа. Лековита својства брезе су изузетна. Изразито појачава мокрење, што је веома битно у случају задржавања воде у организму. Док остали диуретици подстичу излучивање течности, задржавајући притом у организму мокраћну киселину која изазива различита реуматска обољења, у првом реду – гихт, дотле састојци брезе утичу на излучивање мокраћне киселине упоредо са излучивањем течности. На тај начин се лековитост брезе односи и на реуматска обољења, а нарочито на гихт. Осим тога, бреза утиче на јачање имунитета, и уопште на виталност организма. Користи се за лечење инфекција урогениталног тракта, нарочито простате.

Хајдучка трава је дуговечна зељаста биљка која код нас расте свуда по сувим местима као коров. Спада у једну од најпознатијих и најчешће употребљаваних биљака, која се у фитотерапији користи како за спољашњу, тако и за унутрашњу употребу. Супстанце хајдучке траве делују као горка ароматична средства која повољно утичу на желудац, опуштају грчеве, стимулишу рад жучи, елиминишу гасове из дигестивног тракта и подстичу апетит. Ова биљка регулише циркулацију, зауставља спољашња и унутрашња крварења, нарочито из хемороида и рана насталих услед проширених вена. Поседује бактерицидно и антивирусно дејство, тако да налази примену при лечењу спољашњих и унутрашњих инфекција. Делује на брзо затезање површине слузокоже или повређене коже.

Пиревина је трајна зељаста биљка, са снажним системом дугачког, пузећег ризома, беле или светложуте боје. Иако се сматра за упоран и жилав коров, ризом пиревине је изванредно средство за чишћење крви и јачање крвних судова. Такође је веома подесна у лечењу реуматизма и гихта. Користи се као изузетан диуретик, те помаже код отежаног мокрења.

Црвена детелина је зељаста вишегодишња биљка тролиснатих листића и црвено-пурпурних цветова. Самоникло расте на бујним и влажним ливадама и у светлим шумама. Распрострањена је од низије до вишепланинских предела. У лековите сврхе користи се цвет, чије супстанце помажу да крв не постане лепљива и густа. Као резултат тога, могућност формирања крвних угрушака и артеријских плакова је смањена. Плакови представљају наталожене крвне ћелије, масти и друге супстанце које могу смањити или блокирати проток крви. Црвена детелина утиче да артерије постану јаке и флексибилне, што такође спречава стварање плакова, који могу довести до инфаркта миокарда и можданог удара. Осим тога, ова биљка смањује ниво лошег холестерола (ЛДЛ) и подиже ниво доброг холестерола (ХДЛ) у организму. Црвена детелина садржи фитоестрогене, због чега може значајно смањити валунге код жена у менопаузи.

Пелин је типично горко и ароматично средство. У фитотерапији се најчешће користи за побољшавање апетита и боље варење. Ова биљка помаже код недостатка желудачне киселине и хипоацидативног гастритиса. Користи се као горки тоник за јачање имунитета. Пелин побољшава искоришћавање микроелемената, па се препоручује реконвалесцентима и анемичним особама. Осим тога, стимулише циркулацију и утиче на ниво лошег холестерола у крви. Препарати са пелином су одлични лекови против цревних паразита. Спољашња употреба пелина везана је углавном за његово антиинфламаторно и антибактерицидно дејство, због чега се користи за лечење разних упалних процеса, рана и чирева на кожи.

Кичица је добар горки тоник која је по саставу, деловању и примени веома сличан линцури. Делује на читав гасроинтестинални тракт. У првом реду спречава надувеност и побуђује на рад желудачне, цревне и пљувачне жлезде. Отклањањем појаве врења, јачањем преслабог или тромог желуца, као и побољшањем рада желудачних жлезди, постиже се потпуна промена целокупног рада желуца и црева. Тиме утиче и на рад јетре и жучи, јачајући и њихову функцију. Као последица тога, долази до побољшања крви код малокрвности, подиже се имунитет, нормализује циркулација крви, нестаје телесни умор и осећај исцрпљености.

Троскот је једногодишња, ситна, зељаста биљка чије танке, чрвсте и разгранате стабљике пузе по земљи. Расте по угаженим местима око кућа и поред путева, а у употреби је цела биљка у цвету. Користи се као помоћно средство у лечењу чира на желуцу и дванаестопалачном цреву. Танини у троскоту ефикасно делују на заустављање пролива. Добар је диуретик, помаже код упале мокраћних канала и утиче на растварање камена и песка у бубрезима. Примењује се код проширених вена, хемороида, спољашњих и унутрашњих крварења. Препоручује се и у случају инфекција дисајних путева, као помоћно средство за искашљавање.

Глог је једна од најлековитијих биљака која се у фитотерапији користи за лечење кардиоваскуларних тегоба. Регулише срчани ритам, јача ослабљени срчани мишић, благотворно делује на упалу миокарда, помаже код ангине пекторис и атеросклерозе. Регулише крвни притисак. Цвет и плод глога делују липолитички - обарају ниво лишег холестерола у крви. Користи се и као седатив.

Купина расте као грм са дугачким трновитим гранама, поред путева и потока, на необрађеном земљишту, по брдима и планинама, најчешће као жива ограда. Треба брати само нежне и потпуно младе зелене листове и то само оне са врха гранчица. Активни састојци делују на скупљање ткива и смирење упале гастроинтестиналне слузнице. Купинов лист се препоручује код акутних пролива и за испирање код упала слузокоже усне дупље. Од плода купине прави се вино, које се препоручује код анемије.

Русомача је позната као лековита биљка за заустављање најразличитијих крварења, како унутрашњих тако и спољашњих. Захваљујући томе што сужава крвне судове, ова биљка благотворно утиче на проширене вене. Хемостатичко својство русомаче користи се у третману обилних и болних менструација и хемороида који крваре.

Ранилист је вишегодишња зељаста биљка широког спектра дејства. Цела је биљка, а посебно лишће, опорог, наљутог и непријатног укуса, без мириса, али веома медоносна. Због велике количине танина, у народној медицини вековима се употребљава за лечење рана, посекотина, убоја, опекотина, гнојних чирева, проширених вена, услед чега је и добила такав назив. Осим тога, користи се као тоник за јачање, делује противупално на гастроинтестиналну слузницу и неутралише желудачну киселину.

Шипурак је трајан, дрвенаст и веома трновит жбун, који расте на необрађеним земљишту, по светлим шумама, поред путева и међа, по ливадама и пашњацима, од низија до планинских региона. Витаминска и лековита својства има недозрео и осушен плод, који се бере док је још тврд и наранџасто-црвене боје. Шипак је богатији витаминима од свих досад познатих природних извора. Због тога се нарочито препоручује реконвалесцентима, особама изложеним физичком и менталном напору, стресу, као и особама које пате од анемије. Активни састојци плода шипурка повољно делују на слузокожу органа за варење, тако да се примењује код лакших пролива. Присутне воћне киселине стимулишу мокрење. Осим тога, побољшава снабдевање ћелија кисеоником, јача зидове крвних судова и помаже код проширених вена. Користи се као освежавајуће средство за ревитализацију организма и јачање имунитета.