Sastav

Састав: етанолно-водени екстракт листа боквице (Plantaginis majoris folium), корена вилиног сита (Carlinae radix), листа купине (Rubi fruticosi folium), цвета невена (Calendulae flos), цвета хајдучке траве (Millefolii flos), хербе ранилиста (Betonicae herba), цвета камилице (Chamomillae flos), корена маслачка (Taraxaci radix), листа жалфије (Salviae folium), хербе кичице (Centaurii herba), хербе кантариона (Hyperici herba).

Боквица је лековита зељаста биљка. Веома је распрострањена, а расте на влажним местима. У фитотерапији се користи за заустављање крварења и олакшавање мокрења. Нарочито лековито делује на систем органа за варење. Користи се за лечење чира на желуцу и дванаестопалачном цреву, као и против дијареје. Када се наноси на кожу, делује благо умирујуће, смањује свраб и упалне промене.

Вилино сито је вишегодишња зељаста биљка. Лековита својства ове биљке везана су у првом реду за стимулацију лучења жучи и неутрализацију желудачне киселине. На тај начин, ова биљка умногоме помаже код проблема са варењем. Осим тога, користи се и као спазмолитик код грчева у дигестивном тракту. Сузбија цревне паразите, одличан је диуретик. Примењује се у терапији инфекција мокраћних канала.

Купина расте као грм са дугачким трновитим гранама, поред путева и потока, на необрађеном земљишту, по брдима и планинама, најчешће као жива ограда. Треба брати само нежне и потпуно младе зелене листове и то само оне са врха гранчица. Активни састојци делују на скупљање ткива и смирење упале гастроинтестиналне слузнице. Купинов лист се препоручује код акутних пролива и за испирање код упала слузокоже усне дупље. Од плода купине прави се вино, које се препоручује код анемије.

Невен спада у наше познато народно и баштенско цвеће. Садржи многе корисне материје и има широк спектар деловања. Цвет невена делује као депуратив јер прочишћава крв. Помаже код чира на желуцу и дванаестопалачном цреву, пошто спречава запаљенске процесе гастроинтестиналне слузнице. Користи се за лечење хемороида и проширених вена. Највише се употребљава споља, у виду масти за кожна обољења, у лечењу екцема, чирева, акни, грубе и испуцале коже, оједа код беба и уопште свих упалних процеса коже.

Хајдучка трава је дуговечна зељаста биљка која код нас расте свуда по сувим местима као коров. Спада у једну од најпознатијих и најчешће употребљаваних биљака, која се у фитотерапији користи како за спољашњу, тако и за унутрашњу употребу. Супстанце хајдучке траве делују као горка ароматична средства која повољно утичу на желудац, опуштају грчеве, стимулишу рад жучи, елиминишу гасове из дигестивног тракта и подстичу апетит. Ова биљка регулише циркулацију, зауставља спољашња и унутрашња крварења, нарочито из хемороида и рана насталих услед проширених вена. Поседује бактерицидно и антивирусно дејство, тако да налази примену при лечењу спољашњих и унутрашњих инфекција. Делује на брзо затезање површине слузокоже или повређене коже.

Ранилист је вишегодишња зељаста биљка широког спектра дејства. Цела је биљка, а посебно лишће, опорог, наљутог и непријатног укуса, без мириса, али веома медоносна. Због велике количине танина, у народној медицини вековима се употребљава за лечење рана, посекотина, убоја, опекотина, гнојних чирева, проширених вена, услед чега је и добила такав назив. Осим тога, користи се као тоник за јачање, делује противупално на гастроинтестиналну слузницу и неутралише желудачну киселину.

Камилица је омиљен и најчешће употребљаван народни лек. Има спољашњу и унутрашњу примену. Потпуно је нешкодљива, чак и за малу децу и новорођенчад. Пре свега се користи у лечењу упаљене слузокоже унутрашњих органа (ждрела, желуца и црева). Примењује се за лечење гастритиса, чира на желуцу и дванаестопалачном цреву, колитиса, опушта грчеве и умирује. Спречава упалне процесе у јетри, жучи, бубрезима и мокраћној бешици, регулише менструацију. Често се употребљава за лечење спољашних повреда, рана, опекотина, чирева, хемороида, упаљених екцема, оједа, упаљене слузокоже очију, носа, уста и грла. Благотворно делује и код стања као што су раздражљивост, преосетљивост, неуралгија, несаница и друго. Има велику примену у козметици и улази у састав многих препарата за негу коже.

Маслачак спада у наше најпознатије лековито биље, које расте свуда као коров, обично на влажним ливадама и пашњацима. Сви делови биљке су горког укуса и имају много белог млечног сока, који обилато цури када се биљка озледи. Млечни сок је најгорчи и у њему има највише лековитих састојака. Корен маслачка побољшава варење, одлично делује на јетру и лучење жучи. У рано пролеће свежа биљка се користи за такозвано пролећно чишћење крви, јер доводи до побољшања целокупног метаболизма. Помаже код гихта, реуматизма, кожних екцема, лењости црева, дијабетеса, отежаног мокрења.

Жалфија је вишегодишња зељаста биљка. Користи се за разноврсна обољења. Јача имунитет, помаже код инфекција дисајних путева и уринарног тракта. Јача слузокожу и делује антиинфламаторно, због чега се користи као средство за ублажавање упале десни. Смирује грчеве и подстиче лучење жучи, те олакшава варење. Помаже за ублажавање климактеричних тегоба – валунга и прекомерног знојења. Естрогено дејство жалфије подстиче појаву менструације, али и ублажава климактеричке тегобе (валунзи и прекомерно знојење) и регулише честе последице менопаузе (колебљив крвни притисак, смањена густина костију, повишен ниво лошег холестерола, а смањен ниво доброг холестерола у крви). Антиинфламаторно својство ове биљке помаже код реуматских обољења. Смањује напетост, стрес и нервозу, па делује и као благ седатив.

Кичица је добар горки тоник која је по саставу, деловању и примени веома сличан линцури. Делује на читав гасроинтестинални тракт. У првом реду спречава надувеност и побуђује на рад желудачне, цревне и пљувачне жлезде. Отклањањем појаве врења, јачањем преслабог или тромог желуца, као и побољшањем рада желудачних жлезди, постиже се потпуна промена целокупног рада желуца и црева. Тиме утиче и на рад јетре и жучи, јачајући и њихову функцију. Као последица тога, долази до побољшања крви код малокрвности, подиже се имунитет, нормализује циркулација крви, нестаје телесни умор и осећај исцрпљености.

Кантарион је дуговечна зељаста и коровска биљка која самоникло расте у најразличитијим условима и има широк спектар деловања. Користи се за лечење чира на желуцу. Затеже површину слузокоже или повређене коже, обнавља ткиво, сужава крвне судове, делује против грчева и реуме, стимулише излучивање мокраће. Познато је и његово антисептичко деловање. Користи се код лакших депресија, раздражљивости, нервозе, немира, као и за анксиозност у менопаузи. Током терапије треба избегавати сунчање, пошто хиперицин из кантариона може изазвати фотосензибилитет.